Navikli smo da na izložbama mladih slikara sa njihovih platna čitamo poruke bunta, njihove uznemirenosti koje su uznemirenosti i svih nas, da tražimo mesto čoveka u tom našem svetu potresenom razaranjima i osuđenom na usamljenosti, da pratimo nemir linije i široki spektar boja.

Izložba Vladimira Jankovića nudi druga ishodišta i druge klime. Njegove slike ne uznemiruju a uzbuđuju, njegovi motivi ne vode u budućnost već prizivaju sećanja. Ne sećanja na likovna rešenja iz prošlosti, jer je Vladimir Janković slikar ovog našeg sadašnjeg trenutka, već je to sećanje na predele koje smo svi jednom proživeli, na atmosferu koju smo voleli, na klimu koja nam je bila bliska. Crtež je na njegovim slikama miran a boja uzdržana. A ipak se slikar bojom mnogo bavi. Na paleti odabrane dve-tri osnovne boje Janković analizira, traži i nalazi bogata tonska rešenja, izvlači vrednost čistog pigmenta.

Jankovića ne srećemo prvi put u izložbenim prostorima Beograda. Ponovni susret s njegovim slikama uverava nas u njegovu sklonost prema dvema osnovnim temama, enterijeru s mrtvom prirodom i predelu. Ova dva tematska interesovanja vezuje zajednički jezik i rukopis. Ako je enterijer, Janković odabira jednostavni motiv lišen svakog nepotrebnog detalja, crta sigurno i slika tonski.

Međutim, on je pre svega slikar predela. U okviru te tematike ostvaruje svoja najbolja platna, pokazuje najlepše slikarske osobine i nalazi odgovora za svoja najsuštinskija traženja. Njegov predeo je prostran, sa širokim poljima i blagim vrhovima, čvrsto spojen sa visokim nebom nad njim. Ponekad se u taj mirni, često setni predeo kao fino tkanje uklopi nagoveštaj arhitekture koji daje malo naglašeniji koloristički akcenat. Uprkos opštoj lirskoj obojenosti njegovih slika, tektonika je čvrsta a raspored planova, najčešće u tri harmonične sekvence, siguran. Diskretna ali sigurna linija preseca horizontalni tok poteza.

Janković voli predeo koji slika ne samo kao prizor, kao prirodni sklad oblika, boja, linija. On ga voli kao povod za kreaciju, kao priliku da i nama sugeriše svoj doživljaj.

Slike Vladimira Jankovića svedoče o dobroj školi kroz koju je prošao i o savladanom zanatu kao i autentičnom pravom stvaraocu, čije delo koje pratimo poslednjih godina ide stalnom uzlaznom linijom i budi radoznalost za dalji njegov rad.

Vera Ristić, istoričar umetnosti

LIKOVNI ŽIVOT 55/56

Prikaz sa izložbe u Galeriji Međ. PRESS centra TANJUG-a

Predgovor za katalog,

Izložba slika u Galeriji doma omladine, Beograd, 23.2.1982. god.